Blackmore's Night - Home Again

Rune

by Vanadis, za časopis Veles


Istorija Runa

   Pre nego što su počeli da pišu latinicom preci današnjih germanskih naroda koristili su pismo poznato kao Rune. Ova slova nisu služila samo kao sredstvo razmene informacija, već su imala mnogo širu upotrebu. Rune su se koristile za divinaciju (gatanje), a bile su i moćne magijske alatke. Sam naziv za ovo pismo otkriva nam da se radi o nečemu mističnom. Reč Runa znači tajna dok glagol izveden iz ove imenice znači 'šaputati' (nemački raunen). Po predanju, Rune je ljudima otkrio nordijski bog magije Odin. On je do znanja o Runama došao kroz meditaciju na kosmičkom drvetu koje su stari Germani nazivali Igdrasilom. U trenutku prosvetljenja Odinu su se ukazale Rune i na ovaj način bile su mu otkrivene sve tajne Univerzuma.

Rune su veoma slične pismima ostalih starih naroda. Uglastog su oblika i sastoje se  isključivo iz pravih linija. Nama deluju najbliže vinčanskom pismu, u kome možemo naći znakove skoro identične Runama. Pretpostavlja se da je i pismo starih Slovena bilo nalik runskom pismu. Bugarski monah Crnorizac Hrabar nazvao je staroslovenska slova 'crtama i rezama', iz čega možemo zaključiti da su ta slova po obliku bila slična Runama. Svet se sa Runama upoznao posredstvom Vikinga. Ovi skandinavski ratnici i trgovci putovali  su do najudaljenijih granica tada poznatog sveta. Gde god da su bili, ostavljali su za sobom runske kamenove― kamene gromade na kojima su bile urezane Rune
 Uporedo sa prihvatanjem latiničnog pisma i prihvatanjem hrišćanstva Germani su zvanično prestali da koriste Rune. Međutim, one su korišćene u tajnosti, bilo za gatanje, bilo za neke druge ciljeve. Tokom srednjeg veka na Islandu je bilo veoma popularno praviti talismane uz pomoć Runa, a iz tog perioda sačuvane su i brojne runske bajalice. Početkom dvadesetog veka došlo je do obnove interesovanja za Rune i njihove  moći. Za oživljavanje runske tradicije najzaslužniji je bio Austrijanac Gvido fon List koji se zainteresovao za Rune na veoma neobičan način. Naime, on je posle operacije katarakta bio privremeno slep i u tom periodu slepila imao je viziju Runa. Nakon što mu se vid povratio fon List je ozbiljno počeo da proučava drevno pismo Germana

Rune danas

 Rune se danas najčešće koriste za divinaciju. Postoje dvadeset četiri Rune koje se obično upotrebljavaju za gatanje i one pripadaju takozvanom Starom Futharku. Svaka Runa vezana je za jedan aspekt našeg života: finansije, komunikaciju, zdravlje ali i za misterije i okultno. Pojedine Rune mogu nam otkriti da li posedujemo posebne talente ili natprirodne sposobnosti, i da ili možda na nas deluju neke tajanstvene sile. Postoje mnogi načini gatanja uz pomoć Runa, a najpoznatiji je ovaj: izaberu se tri Rune i poređaju jednu pored druge. Prva Runa predstavlja našu prošlost, druga sadašnjost a treća budućnost. Osim za gatanje Rune se koriste i za pravljenje talismana. Obično su u pitanju talismani za sreću, sticanje novca, sklapanje ugovora, a tu su i talismani za zdravlje itd. Talisman se može sastojati od jedne ili više Runa, u zavisnosti od njegove svrhe.

Pored toga što Rune mogu da se koriste u magijske svrhe one predstavljaju i sredstvo pomoću kog čovek može doći do samospoznaje. Meditirajući nad Runama individua može saznati dosta toga o sebi, svojim vrlinama ali i manama. Rune pomažu čoveku da se suoči sa samim sobom, i da se oslobodi nekih svojih slabosti. Uz pomoć Runa čovek može da reši i mnoge svoje probleme. Kroz runsku meditaciju, recimo, on može da lokalizuje problem, otkrije njegovo poreklo i pronađe u sebi snagu za suočavanje s onim što ga muči. Problem takođe može da reši koristeći Rune u različitom obliku (talismani i sl.). Kako god okrenemo, rad sa Runama može biti vrlo koristan.

Rune u svetu i Rune kod nas

Može se slobodno reći da su poslednjih nekoliko godina Rune postale svetski trend. Ove simbole koriste kako okultisti tako i ljudi koji samo žele da zavire u svoju budućnost. Rune su veoma popularne među pripadnicima takozvanog Wicca pokreta, a koriste ih i oni koji pripadaju germanskom neopaganskom pokretu Asatru–u.U svetu su, inače, napisane brojne knjige o Runama, a pored toga održavaju i različiti runski kursevi.. Da ni mi ne zaostajemo za svetom pokazuje i činjenica da se i u Srbiji održava jedan ovakav kurs Runa.

Rekli smo na početku da je značenje reči Runa tajna iz čega sledi da su Rune ništa drugo do kosmičke tajne– skrivene sile i skrivena znanja. Na nama je da odlučimo da li ćemo pokušati da dođemo do ovih znanja i da li ćemo upoznati ove tajanstvene sile. Kosmos govori svojim tajnim jezikom, on šapuće (raunen bi tako moglo da se prevede i kao ’govoriti Runama’). Naše je samo da osluškujemo ovo šaputanje...

Vesna Kakaševski

Beleške sa LARP-a na Bukulji

 by Milan SSnake Vujanovic

Evo mene da napisem nesto :D Prvo da se zahvalim na svim pozdravima i na domacinu Marku :D Koji se potrudio da atmosfera, questovi i sve ostalo bude u redu, do te mere da je bilo fenomenalno. Takodje bih se zahvalio i ljudima, a najradije bih napisao ludacima sa kojima su dva dana proletela (sram vas bilo sto mi kradete dane :D ) koji su ucestvovali u svemu, pravljenju kolibe, do trcanja preko polja u stilu ratova zveda dok se sunjamo ka senci na polju, a iznad nas seva na nebu… Kasnije se ispostavilo da je ta senka u stvari bio vukodlak :D f**k it :D da sam znao, sunjao bih se u suprotnom smeru :D Put do tamo je osvezavajuci jer samo zelenilo okruzuje Arandjelovac a ne autobus broja 31. Na slikama se ne moze videti taj osecaj kada navucete opremu i spremate se za polazak. Zahvalio bi se i osnovnoj skoli, da osnovnoj skoli, koja je bila da nas gleda i kasnije igra sa nama. Klinci nista ne zaostaju, cak su i razbili naseg ja-sam-strelac-Erlina :D Mada jako tesko prebiti Erlina :P Salu na stranu, kao da je to moguce jer smo se svi smejali kao ludi nocima, uz komentarisanje, izigravanje Smeagola (Zahvalite Ivanu), uz Leskovacke naglaske, viceve, roleplaying-a i ciste uzbudjenosti jer nikada nismo znali sta ce biti sledece- Osim Zevranovog pokusaja dzeparenja … Khm kao sto rekoh “Salu na stranu” :D Kada vidite kako klinci krecu u napad na vas, iznenadite se, jer se jasno vidi vatra u ocima. Cak i kada se zbune odmah ukapiraju pravila i nastavljaju dalje. Bas ce mi nedostajati . Cela Bukulja je fenomenalna, sa velikim drvecem, livadama, puticima, gde svaki sum odzvanja, i gde vetar nezno prelazi preko grana. Cak sam otisao i do rudnika gde se pojavilo jedno od onih mesta za koje prosto pozelite da imate aparat da uslikate. Pravo mesto za larp. A kada odlucite da se vratite u kolibu, shvatite da jedva cekate da se vratite nazad. A na putu do tamo cekaju razna iznenadjena, kao npr. PRIVATNICI (ali o tome kasnije), Vampirka ili po neki Rouge sa Elfom. Ili mozda bas Cleric :D koji voli da pruzi ruku u pomoci i od vas iscrpi sve moguce informacije :D Ili mozda bas domacina Erlina :D koji se smeska dok nudi questove i vice “ne to tamo crno nije Golem :D”. Dani su mi proleteli brzo, svez vazduh, pricanje, i prosto uzivanje, biti sa dobrim ljudima nema cenu. Jako mi je krivo sto sam morao ranije da odem i nisam stigao da mlatnem Golema , ili on mene :D Ali kao sto je Erlin naglasio bice jos toga, i kada gledam ostala dogadjanja u svetu, gledam i divim se koliko to moze da bude dobro, a Bukulja i mi kao igraci imamo potencijal za epsko i ludo druzenje. Jer pored larpa druzenje je zaista bilo vrhunsko. Do te mere da su me naterali da aktiviram fb da bi se druzili i posle tog dogadjaja :D Ne bih da kucam ovde bibliju, iako bih mogao da od 2 dana napravim bibliju + blockbuster film. Zato svi koji se ovde pronadju, a ima nas raznih, zaista nece zazaliti sto su na nekoliko dana pobegli od Beograda, ili drugih gradova, da bi dosli na mesto gde sitinice poput kola, skole, tv-a, para nemaju znacenje, a gde druzenje , larpovanje i spavanje u kolibi je nesto sto svako mora da dozivi…Sve naj vam zelim larpovci, jedva cekam sledece druzenje i okupljanje kako u larpu, tako i van njega…

Ima mnogo toga da se napise, ali nadam se da je ovo dovoljno :D Jos jednom svim ljudima koji citaju poZz vas mali ludi “wataaaaaaaaaa” monk Snake :D

Staroslovenski nakit

by Erlin, za internet časopis Veles

  Nakit starih Slovena bio je veoma sličan nakitu nekadašnjih Germana i Kelta. Za ovo postoji sasvim jednostavno objašnjenje ― u približno isto vreme i na istoj teritoriji nalazile su se sve tri kulture ―keltska, germanska i slovenska, a zbog geografske bliskosti ove kulture su se međusobno mešale. I danas mali broj ljudi može da primeti razlike između ovih kultura (naročito između  staroslovenske i starogermanske) što se posebno odnosi na nakit koji je tema ovog članka. Jedna od zanimljivijih razlika među pomenutim kulturama nije vezana za sam izgled nakita već za njegovo korišćenje. Staroslovenski muškarci nisu nosili skoro nikakav nakit, čak ni u zagrobni život, dok su za razliku od njih germanski muškarci veoma voleli da ukrašavaju svoju odeću nakitom. Oni su nosili mnogobrojne komade nakita, a nakit su nosili sa sobom i u grob. Ovu sklonost germanskih muškaraca ka nakitu nalazimo u mnogobrojnim sagama, između ostalih, u Sagi o Njalu. A kad već govorimo o germanskom nakitu, trebali bi spomenuti da je ono što se u istorijskim emisijama najčešće prikazuje kao najpoznatiji germanski nakit zapravo slovenskog porekla. Ovaj nakit je zapon― okrugla ili elipsasta šnala kojom se učvršćuje gornji deo ženske nošnje. Mnogi od zapona čije ste replike verovatno videli na istorijskim kanalima na internet sajtovima zapravo su starolsovenski zaponi.

moravska fibula

Žene staroslovenske kulture su od 3. veka pre nove ere  do 2. veka pre nove ere koristile bronzane i srebrne zapone zarubinjeckog i pševorskog tipa, a kasnije kijevskog na severu i čarnjahovskog na jugu. Staroslovenski zaponi su uglavnom manji nego germanski, a tipični primerci imaju ljudski lik na vrhu. Zbog toga su često izgledali kao figura čoveka u košulji, a postoje i komadi sa deltoidnom gornjim delom. Najkomplikovaniji i najlepši nakit pronađen na  našem području su primerci zapona pronađeni u Valesnici ukrašeni na romejski način. Takođe, nađeni su i u Prahovu sa nešto skromnijim dekoracijama nalik na duborez. Tokom perioda od 2. veka pre nove ere do 5. veka nove ere stari Sloveni prelaze sa zapona na fibule latenskog a kasnije rimsko provincijalnog tipa (legionarskog, sa povijenom stopom kao i onog krstastog tipa). Po naseljavanju Balkana sa promenom nošnji dolazi do postepenog prestanka upotrebe zapona i do njihovog nestajanja.  U isto vreme, veština izrade i dizajn ostalog staroslovenskog nakita u mnogome se menjaju i unapređuju, komadi postaju sitniji, finiji i lepši. Tipično za nakit starih Slovena od 5. veka nove ere do 9. veka nove ere je izrada livenjem u tradicionalnim jednodelnim kalupima sa opsežnom upotrebom granulacije i filigrana. Današnje replike u opštoj prodaji samo podražavaju takve efekte.

 Tokom 9. veka nakit se menja i granulirani trouglasti elementi postaju rasprostranjeniji, a u 10. veku počinju da se koriste dvostrani kalupi. Sredinom 10. veka pojavljuju se grozdolike naušnice i najbrojnija vrsta naušnica u našim krajevima, naušnice sa livenim člankovitim privescima. U tom periodu, pod ponovnim uticajem Vizantijske kulture, pojavljuju se i naušnice sa tri šuplje jagodice. U zapadnim delovima Balkanskog poluostrva, zbog geografskog položaja i rudnih bogatstava, nakit starih Slovena imao je specifičnu formu. Minđuše u 8. veku bile su alkice od bronze i srebra, pozlaćenog srebra i zlata, ponekad sa bobicama od staklene paste. U 9. veka u ovim krajevima minđuše su uglavnom bile grozdolikog tipa, skoro isključivo uvožene iz Vizantije. Tokom 8. i 9. veka često su se pojavljivale i ogrlice od šarenih perli i staklene paste, što uvoz iz Vizantije što iz karolinškog kruga.

Staroslovenski nakit pt 2

Još jedna specifičnost ovih krajeva je i velika zastupljenost privezaka, bilo nošenih oko vrata, bilo kao ukras na odeći. Izdvojio bih tri tipa, prvo kao najbrojnije, livene bronzane praporce bez posebnih detalja, zatim livene polu-mesečaste priveske kasnog antičkog stila i na kraju ovalne priveske – medaljone od srebra, sa obostranim prikazom ljudskih figura. Izrada i motivi prstenja su takođe specifični. Većina je izrađena sa otvorenim krajevima, najčešće od uskih traka bronze ili srebra sa štitastim proširenjem ukrašenim tačkastim ornamentima ili sa ugraviranim krstom ili pentagramom. Za južne delove Balkanskog poluostrva tipična je češća upotreba srebra, filigranskog rada i granulacije. Minđuše su često bile izrađivane od bakra, bronze i srebra, kao alkice ili sa filigranskim bobicama, ili  sa tri pokretna priveska od tanke žice. I prstenje je bilo rađeno od bakra, kalaisanog bakra i srebra. U ovim krajevima preovladava dizajn sa kupastom glavom, sa ukrasima od tordirane glatke žice i filigrana na glavi i traci prstena.
 

moravska linula 

Za razliku od zapadnih krajeva gde su se više koristili privesci, na jugu su zastupljenije bile kompletne ogrlice pravljene od rano bojenih staklenih bobica i šupljih metalnih elemenata srcolikog, vretenastog, kruškolikog ili jagodičastog oblika. Jednako česta pojava u ovim krajevima  su i narukvice. Iako danas u prodaji mogu da se nađu razni komadi staroslovenskog nakita napravljeni od gvožđa, narukvice su verovatno jedine bile rađene od tog materijala. Osim od gvožđa, takođe su nađeni primerci izrađeni od bobica staklene paste, otvorenih bronzanih traka kao i od pletene i uvijane žice. Sve otvorene narukvice imale su ili uvijene krajeve ili krajeve sa životinjskim glavama, a najčešće zmijske. Takođe su u upotrebi bili i torkvesi što nas zajedno sa narukvicama od uvijene žice vraća na početak ovog teksta i sličnost staroslovenske kulture sa kulturama spomenutim na početku teksta, u ovom slučaju sa kulturom Kelta.

  Naši preci su u periodu svog civilizacijskog razvitka integrisali uticaje mnogih kultura u svoju sopstvenu. Ono što vidimo na primeru staroslovenskog nakita takođe uočavamo i na primeru slovenskog oružja, oklopa, odeće i sl. Kako su okolni narodi uticali na Slovene tako su i Sloveni uticali na ove narode. Zato proučavajući nakit Germana, Kelta, Vizantinaca i ostalih uočavamo uticaj i slovenskog načina izrade nakita.
 

Brdar Marko, osnivač udruženja Branič Gavranova

Gavran i njegova simbolika

 Prvi deo: Gavran u mitovima

  Širom severne hemisfere koja predstavlja prirodno stanište gavrana nastali su mnogi mitovi vezani za ovu pticu. U nekim od ovih mitova gavran igra veoma bitnu ulogu, kao što je to slučaj sa haidskim mitom o nastanku sveta. Ovaj mit proizašao je iz kulture Haida Indijanaca koji žive u Severnoj Americi i govori o tome kako je gavran doneo Sunce u svet. Pored toga, gavran je dao život čoveku iz čega vidimo da su Haide smatrale ovu pticu svetom i da su je veoma poštovali. Stari Nordijci takođe su smatrali gavrana svetom životinjom i ona u njihovoj mitologiji zauzima značajno mesto. Gavran je, po Nordijcima, bio vezan za njihovog vrhovnog boga Odina koji je u svojoj pratnji imao četiri životinje- dva vuka i dva gavrana. Dok su vukovi jeli hranu koju im je Odin bacao, gavrani su predstavljali njegove glasnike i izveštače. Oni su leteli po svetu i obaveštavali Odina o svemu što se tamo dešavalo, a njihova imena bila su Hugin i Munin.

  

Morigan- keltska boginja rata

I Kelti su gavrana vezivali za neka od svojih božanstava. Jedno od njih je Morigan, boginja rata i smrti. Ona je u obliku gavrana letela iznad bojišta i pomagala svojim miljenicima tako što je njihove suparnike udarala krilima. Još dve keltske boginje bile su vezana za gavranove. Kao i Morigan, i one su bile vezane za rat i bojišta a njihova imena su bila Nimejn i Badb. Nekadašnji susedi Kelta, Sloveni, poštovali su boginju koja je po svom imenu i nekim karakteristikama bila slična Morigan. Bila je poznata kao Morana i smatrala se prevashodno boginjom smrti. Ona je takođe dovođena u vezu sa gavranovima, kao simbolima smrti. Na kraju dolazimo do Biblije čiji je sadržaj delimično mitološki a delimično istorijski. Gavrana nalazimo u delu koji je kod nas poznat kao Knjiga o kraljevima I gde ova ptica igra ulogu božanskog izaslanika. Boga šalje gavrana da nahrani Elijaha koji je bio poslat na potok Čerit. Vidimo, dakle, da gavran ovde ima sličnu ulogu kao Hugin i Munin u nordijskoj mitologiji. On je božji izaslanik, ptica koja povezuje ljudski svet sa božanskim svetom, Zemlju sa Nebom.

Vesna Kakaševski- Vanadis

Wardruna

Članak iz 'Novosti'

Članak o udruženju 'Branič gavranova' objavljen je  prošle godine u časopisu 'Novosti'. Nalazi se na sledećoj adresi: 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:269424-Epski-megdan-pod-Bukuljom

Epski megdan pod Bukuljom

 

P. JANJATOVIĆ | 31. mart 2010.

 Udruženje „Branič gavranova“ oživelo likove zasnovane na epskoj fantastici. Tako udarcem sunđerastog mača, srednjovekovni ratnik obara čarobnjaka na livadi ispod planine Bukulje

 

UDARCEM sunđerastog mača, srednjovekovni ratnik obara čarobnjaka na livadi ispod planine Bukulje. Nekoliko metara odatle, zeleni ork naleće štitom na kneza ogrnutog plaštom i udara ga buzdovanom. Megdan na poljani u selu Bukovik, nadomak Aranđelovca, mnogo više podseća na kadar iz filma „Gospodar prstenova“, nego na uobičajeni šumadijski pejzaž.
Ovo, međutim, nije snoviđenje meštana, već okupljanje članova beogradskog udruženja „Branič gavranova“, koji poslednje četiri godine oživljavaju likove u zamišljenom igranju uloga. U Srbiji postoji oko stotinu ljubitelja epske fantastike, koji na ovakvim okupljanjima glume neke od omiljenih junaka.
Pred pobodenim šatorom, kostim orka navlači kuvar Stefan Petrović (22) zvani Morgul. Lice i ruke boji u zeleno, baš kako je njegov lik prikazan u pričama.
- Teško je objasniti igru nekome ko nije upućen u epsku fantastiku, pa neki misle i da sam u sekti - kaže on. - Kad neko baš ne shvata, kažem da sam u dramskoj sekciji, gde sami pravimo kostime slične Marku Kraljeviću.
Kostur igre kroji scenario koji pre početka sami smišljaju. Svaki od likova ima različite osobine, pa tako, unapred ne znaju ni ishod, ni tok kojim će igra ići.
- Ovo je kao interaktivni film, „Gospodar prstenova“ bez kamera i režisera - kaže Marko Brdar s nadimkom Erilin, predsednik udruženja „Branič gavranova“. - Koliko dugo već igramo, bilo bi materijala za nekoliko knjiga. Naš prijatelj istoričar zapisuje sve što se dogodilo u igri, pa na osnovu toga piše scenario za sledeću igru.
Oružje i autentične kostime sami prave u radionicama i kovačnicama. Mačevi, buzdovani i strele obloženi su vatom i sunđerom, pa ne ostavljaju modrice. Za jednu pancirnu košulju potroše više od 700 metara žice i mesec i po rada.
- Sjajan je osećaj kad sa škembetom od kompjutera, kao što je moje, izađete u borbu na livadi - priča stručnjak za informacione tehnologije Zoran Marković (37), prosede brade, obučen u sivkasti plašt. - Nije sve samo šibačina. Cilj je da odigramo naše uloge najbolje što možemo. U stvarnosti nismo nasilni, ali ponekad glumimo agresivne likove.
Zamišljeno igranje uloga uživo u Srbiji počelo pre pet godina. Šestoro entuzijasta pravilo je kostime i oružje, i okupljalo ekipu. Prva akcija na Bukulji bila je 2006, da bi posle nastale grupe u Novom Sadu, Valjevu, Kruševcu i Nišu.
- Mi smo najmasovniji, sa 50 članova od kojih više od pola redovno igra - priča Brdar. - Neki dolaze samo da gledaju ili tek povremeno učestvuju. Hoćemo da omasovimo igru, jer najvažnije je pomeriti ljude od kompjutera. Ovako vežbaju glumu, veštine i stare zanate.
Velika okupljanja sa više od 100 igrača traju i po sedam dana. Sledeće će se održati u Vladimirovcu kod Pančeva početkom maja, gde će im se pridružiti i ekipe iz inostranstva. Njihova igra je, ipak, već odavno počela.

DEVOJKE

IAKO se ovo čini „štreberskim“ druženjem, u našoj grupi je veliki broj devojaka - priča Marko Brdar. - Prošlog puta, gotovo polovina učesnika bila je nežnijeg pola.

'Mysterious letter'

LARP u Srbiji 2010

LARP u Srbiji sada postoji vec 10 godina, a aktivno se igra vise od 6 godina.

Idejno LARP je u nasoj zemlji rodjen na samom kraju proslog veka, kada su se trojica entuzijasta sastali povezani zajednickim ciljem, da naprave nesto sto tada nisu ni znali da u svetu vec postoji pod imenom LARP.

Jedan je bio zdusni ljubitelj manga kulture i zeleo je da je pretoci u fizicki dozivljaj, drugi je bio ponosni instruktor srednjevekovnog macevanja, arheolog i tad tek amaterski kovac i oklopar, a treci rekreativni macevalac i ljubitelj epske fantastike.

Kada je ideja poprimila oblik i posto su trojica prijatelja zavrsila istrazivanja na tu temu, postalo im je jasno da nesto poput onoga sto zele da naprave vec postoji sirom sveta u raznim oblicima, pod zajednickim nazivom LARP. Live Action Role Playng.

Posle opseznog razmatranja vise postojecih LARP sistema i pravila dosli su do zakljucka da nijedan ne ispunjava ocekivanja i zelje sve trojice, i odlucili su da naprave sopstveni sistem. Zbog totalno drugacijih potreba trojice prijatelja pravljenje sistema je trajalo duze nego sto je mozda zaista moralo, ali oko godinu dana kasnije konacno je osnovano udruzenje “Bela Vrana” kome LARP nije bila primarna aktivnost, sam sistem i set pravila, pod radnim nazivom L&L (Livade i Ludaci).

Ovaj sistem nazalost nikada nije imao prilikuda bude isproban, jer je bio savrsen kompromis tri potpuno suprotne ideje, sa jedne strane teatralnost izgleda, sa druge istorijska preciznost, i sa trece zabava i igrivost, a po definiciji kompromis je resenje kojim su sve strane jednako nezadovoljne. U ovom slucaju kompromis je bio toliko jak da su se tri prijatelja, zacetnika LARP-a u Srbiji razisli ostavljajuci L&L da skuplja prasinu na nekoj polici.

Naravno, ljudi  sa zeljom u srcu nikad ne odustaju. Arheolog je nastavio da odrzava udruzenje “Bela Vrana” prebacivsi fokus na rienaktment srednjem veka, da bi se tokom vremena naziv i epoha menjali, ali nikad prestali da zive.

Manga heroj se je posvetio fakultetu i zenama, tacnije jednoj zeni, na dobro ili bolje, to samo njih dvoje znaju.

Macevalac je nastavio da oko sebe sakuplja ljubitelje epske fantastike i aktivnih sportova, u isto vrema razmisljajuci o novom sistemu pravila.

Da, ja sam taj macevalac i kreator LARP-a u Srbiji. Verovatno najbitniji trenutak i dogadjaj u njegovom stvaranju je bio kada me je 2006. godine Lord Vukmir, tadasnji monarh, hrvatskog Amtgard poglavlja pozvao da ucestvujem na LARP-u njihove grupe “Krvomedje” na planini nadomak Zagreba. To je bio prvi LARP na kome sam ucestvovao i uzivo iskusio Amtgard sistem o kome sam do tada samo citao.

Dolazak u Hrvatsku kao gost “Krvomedja” je bio moja prva poseta toj zemlji posle nemilih ratnih dogadjanja i atmosfera kojom su me hrvatski LARP-eri docekali, pokazali su mi da LARP moze da premosti skoro sve jazove.

Sa “Krvomedja” sam doneo bogata iskustva o Amtgard sistemu i onome sta je i kako LARP uzivo. Vodjen tim iskustvima konacno sam napravio prvi radni sistem LARP-a u Srbiji, sistem, seting i pravila nazvani GOR (Guard of Ravens).

Primetio sam da u zemljama iz okruzenja vecina LARP sistema koriste takozvani brojacki sistem, sto znaci da je u zavisnosti od opreme, oruzja i oklopa,  potrebno X udaraca da bi protivnik pao.  Medjutim takav sistem nije bio najbolje resenje za ljude u Srbiji, pa sam da bih pomirio ovdasnji mentalitet i zelje nekih ljudi da se bar delimicno primaknemo realnoj i istorijskoj logici napravio sistem – oruzje VS oklop- gde oruzje koje je slabije od oklopa jednostavno ne moze da povredi oklopljeni deo tela. Ostatak pravila sam bazirao na Amtgard-u, a  ujedno prilagodio vecini sistema koji se koriste u okolnim zemljama, tako da je za nase igrace dovoljno da ne nose oklope, pa da bez problema mogu da se uklope u sve LARP sisteme za koje sam do tada saznao.

Seting, odnosno okruzenje, istorija i prica GOR-a su napravljeni tako da se vremenom stvara kontinualna epska prica u kojoj likovi zive, ratuju i umiru, postajuci istorija ili odlazeci u zaborav. Kroz seting i mapu kraljevstva sam pokusao da povezem pricu sa LARP svetovima okolnih zemalja kao sto su: Krvomedje, Ognjeni mac, Istocna anarhija i Istra iz Hrvatske, Sedam kraljevstava Bugarske i Imperije Crne gore.

Kada su sistem i pravila konacno zavrsena, nasa grupa je pocela da uspostavlja kontakt sa ostalim ne LARP grupama iz Srbije kojima bi bilo ucestvovanje u LARP-u interesantno.

Ubrzo smo uspostavili kontakt sa naslednicima “Bele Vrane”, grupom “Zeleni Barjak” (Green banner) iz Novog sada, “Celtic Crue” iz Beograda, i grupom entuzijasta iz Krusevca.

Sve grupe koje ucestvuju na LARP dogadjajima u organizaciji GOR-a, koji se nedavno ozvanicio kao udruzenje Branic gavranova, sa ponosom izradjuju svoje kostime i oklope u skladu sa standardima svojih grupa, ali oruzje za nase dogadjaje iz bezbednosnih razloga prave po standardima GOR/BG, koji pokusavaju da pomire prihvatljiv izgled i bezbednost, cak i u rukama onih koji su navikli na rukovanje metalnim ili drvenim oruzjem.

LARP grupa Bga broji 30 aktivnih clanova, ali na vecim dogadjajima (3 do 5 dana) gde gostuju i ostale grupe sakupi se i do 60 igraca. Na manje, dnevne dogadjaje, koji traju do 6 sati, dolazi u proseku po 15 do 20 igraca. Zbog relativno malog broja igraca vrlo retko imamo scenarije sa velikim bitkama, vec cesce imamo avanture slicne onima iz FRP igara, filmova i knjiga. Za sada se u Srbiji organizovano igra samo srednjevekovni fantazi LARP, mada se sve cesce spominje mogucnost CP, Stalker i Fallout LARP-inga.

Veliki problem LARP-u u Srbiji predstavlja predrasuda vecine ljudi da je to detinjasta i neozbiljna igra, ali ni to ne sprecava one sa zeljom za LARP-om da ucestvuju, tako da imamo clanove od 14 do 50 godine starosti, od ucenika osnovnih skola preko studenata svih struka, majstora, inzinjera, nastavnika i direktora. Malo manje od pola su devojke i interesantno je da one najcesce ne igraju uloge carobnica ili druida, vec ratnika i barberijana.

Marko Brdar a.k.a Erlin