Članak o udruženju 'Branič gavranova' objavljen je prošle godine u časopisu 'Novosti'. Nalazi se na sledećoj adresi:
Epski megdan pod Bukuljom
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:269424-Epski-megdan-pod-Bukuljom
Epski megdan pod Bukuljom
P. JANJATOVIĆ | 31. mart 2010.
Udruženje „Branič gavranova“ oživelo likove zasnovane na epskoj fantastici. Tako udarcem sunđerastog mača, srednjovekovni ratnik obara čarobnjaka na livadi ispod planine Bukulje
UDARCEM sunđerastog mača, srednjovekovni ratnik obara čarobnjaka na livadi ispod planine Bukulje. Nekoliko metara odatle, zeleni ork naleće štitom na kneza ogrnutog plaštom i udara ga buzdovanom. Megdan na poljani u selu Bukovik, nadomak Aranđelovca, mnogo više podseća na kadar iz filma „Gospodar prstenova“, nego na uobičajeni šumadijski pejzaž.
Ovo, međutim, nije snoviđenje meštana, već okupljanje članova beogradskog udruženja „Branič gavranova“, koji poslednje četiri godine oživljavaju likove u zamišljenom igranju uloga. U Srbiji postoji oko stotinu ljubitelja epske fantastike, koji na ovakvim okupljanjima glume neke od omiljenih junaka.
Pred pobodenim šatorom, kostim orka navlači kuvar Stefan Petrović (22) zvani Morgul. Lice i ruke boji u zeleno, baš kako je njegov lik prikazan u pričama.
- Teško je objasniti igru nekome ko nije upućen u epsku fantastiku, pa neki misle i da sam u sekti - kaže on. - Kad neko baš ne shvata, kažem da sam u dramskoj sekciji, gde sami pravimo kostime slične Marku Kraljeviću.
Kostur igre kroji scenario koji pre početka sami smišljaju. Svaki od likova ima različite osobine, pa tako, unapred ne znaju ni ishod, ni tok kojim će igra ići.
- Ovo je kao interaktivni film, „Gospodar prstenova“ bez kamera i režisera - kaže Marko Brdar s nadimkom Erilin, predsednik udruženja „Branič gavranova“. - Koliko dugo već igramo, bilo bi materijala za nekoliko knjiga. Naš prijatelj istoričar zapisuje sve što se dogodilo u igri, pa na osnovu toga piše scenario za sledeću igru.
Oružje i autentične kostime sami prave u radionicama i kovačnicama. Mačevi, buzdovani i strele obloženi su vatom i sunđerom, pa ne ostavljaju modrice. Za jednu pancirnu košulju potroše više od 700 metara žice i mesec i po rada.
- Sjajan je osećaj kad sa škembetom od kompjutera, kao što je moje, izađete u borbu na livadi - priča stručnjak za informacione tehnologije Zoran Marković (37), prosede brade, obučen u sivkasti plašt. - Nije sve samo šibačina. Cilj je da odigramo naše uloge najbolje što možemo. U stvarnosti nismo nasilni, ali ponekad glumimo agresivne likove.
Zamišljeno igranje uloga uživo u Srbiji počelo pre pet godina. Šestoro entuzijasta pravilo je kostime i oružje, i okupljalo ekipu. Prva akcija na Bukulji bila je 2006, da bi posle nastale grupe u Novom Sadu, Valjevu, Kruševcu i Nišu.
- Mi smo najmasovniji, sa 50 članova od kojih više od pola redovno igra - priča Brdar. - Neki dolaze samo da gledaju ili tek povremeno učestvuju. Hoćemo da omasovimo igru, jer najvažnije je pomeriti ljude od kompjutera. Ovako vežbaju glumu, veštine i stare zanate.
Velika okupljanja sa više od 100 igrača traju i po sedam dana. Sledeće će se održati u Vladimirovcu kod Pančeva početkom maja, gde će im se pridružiti i ekipe iz inostranstva. Njihova igra je, ipak, već odavno počela.
DEVOJKE
IAKO se ovo čini „štreberskim“ druženjem, u našoj grupi je veliki broj devojaka - priča Marko Brdar. - Prošlog puta, gotovo polovina učesnika bila je nežnijeg pola.
Ovo, međutim, nije snoviđenje meštana, već okupljanje članova beogradskog udruženja „Branič gavranova“, koji poslednje četiri godine oživljavaju likove u zamišljenom igranju uloga. U Srbiji postoji oko stotinu ljubitelja epske fantastike, koji na ovakvim okupljanjima glume neke od omiljenih junaka.
Pred pobodenim šatorom, kostim orka navlači kuvar Stefan Petrović (22) zvani Morgul. Lice i ruke boji u zeleno, baš kako je njegov lik prikazan u pričama.
- Teško je objasniti igru nekome ko nije upućen u epsku fantastiku, pa neki misle i da sam u sekti - kaže on. - Kad neko baš ne shvata, kažem da sam u dramskoj sekciji, gde sami pravimo kostime slične Marku Kraljeviću.
Kostur igre kroji scenario koji pre početka sami smišljaju. Svaki od likova ima različite osobine, pa tako, unapred ne znaju ni ishod, ni tok kojim će igra ići.
- Ovo je kao interaktivni film, „Gospodar prstenova“ bez kamera i režisera - kaže Marko Brdar s nadimkom Erilin, predsednik udruženja „Branič gavranova“. - Koliko dugo već igramo, bilo bi materijala za nekoliko knjiga. Naš prijatelj istoričar zapisuje sve što se dogodilo u igri, pa na osnovu toga piše scenario za sledeću igru.
Oružje i autentične kostime sami prave u radionicama i kovačnicama. Mačevi, buzdovani i strele obloženi su vatom i sunđerom, pa ne ostavljaju modrice. Za jednu pancirnu košulju potroše više od 700 metara žice i mesec i po rada.
- Sjajan je osećaj kad sa škembetom od kompjutera, kao što je moje, izađete u borbu na livadi - priča stručnjak za informacione tehnologije Zoran Marković (37), prosede brade, obučen u sivkasti plašt. - Nije sve samo šibačina. Cilj je da odigramo naše uloge najbolje što možemo. U stvarnosti nismo nasilni, ali ponekad glumimo agresivne likove.
Zamišljeno igranje uloga uživo u Srbiji počelo pre pet godina. Šestoro entuzijasta pravilo je kostime i oružje, i okupljalo ekipu. Prva akcija na Bukulji bila je 2006, da bi posle nastale grupe u Novom Sadu, Valjevu, Kruševcu i Nišu.
- Mi smo najmasovniji, sa 50 članova od kojih više od pola redovno igra - priča Brdar. - Neki dolaze samo da gledaju ili tek povremeno učestvuju. Hoćemo da omasovimo igru, jer najvažnije je pomeriti ljude od kompjutera. Ovako vežbaju glumu, veštine i stare zanate.
Velika okupljanja sa više od 100 igrača traju i po sedam dana. Sledeće će se održati u Vladimirovcu kod Pančeva početkom maja, gde će im se pridružiti i ekipe iz inostranstva. Njihova igra je, ipak, već odavno počela.
DEVOJKE
IAKO se ovo čini „štreberskim“ druženjem, u našoj grupi je veliki broj devojaka - priča Marko Brdar. - Prošlog puta, gotovo polovina učesnika bila je nežnijeg pola.
Нема коментара:
Постави коментар